Branislav Peranović u Centru "Sretenje"

Episkop Irinej: I SPC snosi odgovornost

Vladika bački Irinej, koji je i glasnogovornik Sinoda SPC, kaže za RTS da ovde nije reč o incidentu, već "o tragičnom i neoprostivom zločinu".
"Radi se o direktnom čovekoubistvu. Najtragičnije je što je vinovnik tog zločina svešteno lice. Od te tužne činjenice ne možemo pobeći", kaže vladika bački.
Napominje da se tako nešto retko dešava, "jednom u hiljadu godina" i ističe da će "Crkva preduzeti sve što treba i sve što može".
Kada pravosudni organi utvrde sve činjenice, biće pokrenut i crkveno-sudski postupak kako bi Peranović bio lišen svešteničkog zvanja ili, čak, isključen iz crkvene zajednice.
Vladika Irinej napominje da je Sinod još 2009. naredio da se protiv Peranovića pokrene postupak, ali je tadašnji nadležni episkop Artemije odbio to da uradi.
Peranović se, kako kaže, pod nerazjašnjenim okolnostima ponovo obreo na istom poslu, iako se "pokazao kao nasilnik, a ne kao terapeut".
"Neposredno je odgovoran samo on i niko drugi. Posredno smo odgovorni svi bez izuzetka u našem društvu i u našoj zemlji, i u crkvi i u državnim strukturama što je on uopšte imao mogućnost da nastavi da se bavi tom delatnošću", ističe episkop Irinej.
Centar "Sretenje" bio je Peranovićev "privatni projekat" koji je, kako objašnjava vladika bački, imao "generalni blagoslov" Eparhije šabačke.
Vladika Irinej smatra da bi "po kratkom postupku" trebalo ukinuti sve centre koji ne rade u saradnji sa državnim organima.
Kao pozitivan primer, vladika je naveo projekat "Zemlja živih" u manastiru Kovilju, u kojem se radi u saradnji sa lekarima i koriste se isključivo proverene crkvene i medicinske metode.

Komitet pravnika za ljudska prava optužuje državu

Komitet pravnika za ljudska prava smatra da je država "direktno odgovorna" za smrt Nebojše Z. (39) u Centru za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice.
"Nekoliko godina unazad javnost i državne institucije bile su upoznate sa radom nelegalnih centara u kojima je postojala organizovana tortura nad zavisnicima od narkotika", ukazala je ta nevladina organizacija.
Komitet pravnika za ljudska prava smatra da je država organizovanu torturu nad zavisnicima od droge svela na "odgovornost jedne ličnosti i postupak protiv Branislava Peranovića".
Kako je navedeno, taj postupak protiv Peranovića je neefikasan i ne vodi uklanjanju sistemskih i najtežih povreda ljudskih prava.
Podseća se da se protiv Peranovića već tri godine vodi sudski postupak, a da nema presude suda u Tutinu.
Sveštenik Branislav Peranović javnosti je postao poznat 2009. nakon prebijanja štićenika u Rehabilitacionom centru "Crna Reka".
Snimak prebijanja štićenika u "Crnoj Reci" objavljen je na Jutjubu (youtube.com) i njemu je zbog toga suđeno. Štićenici su tada prebijani lopatom.

Beta

Centar danas napustilo oko 50 štićenika

Štićenici Centra za odvikavanje od bolesti zavisnosti "Sretenje u Jadranskoj Lešnici, kod Loznice zaputili su se danas svojim kućama, uznemireni ubistvom koje je tu počinjeno, a porodica osumnjičenog upravnika tog kampa, protojereja Branislava Peranovića, otišla je kod rođaka.
Kako Tanjug saznaje na licu mesta, po većinu korisnika Centra za odvikavanje danas su došli roditelji i bliža rodbina da ih odvezu iz te ustanove, nakon što je Peranović, kako se sumnja, sinoć udarcem šipkom, u predelu glave, usmrtio štićenika Nebojšu Zarubca (39) iz Valjeva, Kamp, koji je čitavog dana pod nadzorom policije, napustila je i Peranovićeva supruga sa decom, koja nije bila raspoložena da razgovara sa novinarima, a podatke u vezi sa tragičnim događajem u Centru za odvikavanje ubuduće će iznositi protojerejev advokat.
O ubistvu i aktivnostima Centra "Sretenje nisu želeli da pričaju ni Peranovićevi saradnici, koji su sa njim sprovodili metode za koje su smatrali da mogu da izleče zavisnike od droge, a prema ranijim saznanjima, one su povremeno podrazumevale i fizičko kažnjavanje.
Centar u Jadranskoj Lešnici, koji je oko tri kilometra udaljen od puta prohodnog za putničke automobile, pokrenut je 2010. godine, kada je protojerej postavljen za upravnika, a osnivanje tog kampa pri Eparhiji šabačkoj Srpske pravoslavne crkve usledilo je nakon raspuštanja takve ustanove u Crnoj Reci, rekli su Tanjugu ljudi bliski Peranoviću, a koji su želeli da ostanu anonimni.
Prema tim izvorima, otvaranje kampa u Jadranskoj Lešnici odobrio je episkop šabački Lavrentije, a metode odvikavanja od droge davale su dobre rezultate.
U tom Centru pre incidenta bilo je smešteno oko 50 štićenika iz Srbije i Republike Srpske.
Pravoslavni centar za lečenje bolesti zavisnosti "Sretenje" svoju "humanu delatnost" obavlja pod nadležnošću Eparhije šabačke i Srpske pravoslavne crkve, stoji na internet sajtu www.sretenje.org Na sajtu tog centra navodi se da je centar nastao izdvajanjem od centra Crna reka i da Sretenjem upravlja Peranović, kao i da su programi lečenja formirani na osnovu više od 15 godina "bogatog radnog iskustva" sa više od 1.000 zavisnika i duševnih bolesnika.
Peranović je od 2009. godine poznat javnosti zbog snimka koji je kružio internetom, na kome se vidi kako on i njegov saradnik udarcima lopatom i pesnicama kažnjavaju korisnike duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci.
Peranović je ubrzo smenjen sa mesta upravnika, a Opštinsko tužilaštvo u Tutinu podnelo je optužnicu protiv njega za krivično delo mučenja i nasilja.
Sud je dan po podizanju optužnice odlučio da Peranoviću nije potreban pritvor. Suđenje je krajem prošle godine završeno i čeka se presuda tutinskog suda.



"Izlazak": Bolesti zavisnosti tretirane stihijski

Tragični događaj u Jadranskoj Lešnici samo je nastavak nestručnog i nehumanog odnosa prema zavisnicima u rehabilitacionom centru "Crna Reka", na koji je javnost bila upozorena još pre tri godine, saopštila je danas organizacija za borbu protiv narkomanije "Izlazak".
Na žalost država i odgovorne službe, nisu mogle ili nisu htele, da taj slučaj ispitaju do kraja, tako da je sinoćni događaj bio samo posledica onoga što se moglo naslutiti, navodi se u saopštenju "Izlaska".
Iz te organizacije tvrde da se problem bolesti zavisnosti u Srbiji još tretira stihijski, bez jasnih smernica i akcionog plana, koji će ovu oblast dovesti u red. Nadamo se da će ovaj tragični gubitak mladog ljudskog života, konačno alarmirati sve službe koje se bave ovom problematikom, da problem narkomanije stave na visoko mesto prioriteta, kojim se naša država treba baviti, poručili su u "Izlasku".

Tanjug

Ministarstvo zdravlja: Ispitećemo delatnost centra Sretenje

Ministarstvo zdravlja ispitaće podatke u vezi sa statusom i delatnošću Pravoslavnog centra za lečenje bolesti zavisnosti "Sretenje" Branislava Peranovića, osumnjičenog da je udarcem šipkom u glavu ubio štićenika Nebojšu Z. (39), rečeno je danas agenciji Beta u ministarstvu.
"Ističemo da se takozvani Centar za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice ne nalazi u registru izdatih saglasnosti za obavljanje zdravstvene delatnosti", naveli su u Ministarstvu.
Lečenje bolesti zavisnosti se može obavljati isključivo u zdravstvenim ustanovama državnog, odnosno privatnog sektora, kojima je zdravstvena inspekcija izdala dozvolu za rad, rekli su u Ministarstvu zdravlja.
"Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja kontroliše sve zdravstvene ustanove i druge oblike zdravstvene službe koje obavljaju zdravstvenu delatnost, odnosno poseduju dozvolu za obavljanje te delatnosti", objasnili su u ministarstvu.
Uslovi koje zdravstvena ustanova mora da ispuni da bi se bavila lečenjem bolesti zavisnosti regulisani su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a bliži uslovi u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.
Pacijenti oboleli od bolesti zavisnosti leče se i na psihijatrijskim odeljenjima zdravstvenih ustanova, a na primarnom nivou u domovima zdravlja. Takođe, više od 1.000 pacijenata leči se u Specijalnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti u Beogradu, kao i u sedam ustanova u privatnoj praksi, objasnili su u Ministarstvu.

 Loznica/ Šabac/ Beograd 10. 08. 2012

PRESS

DA LI JE OVO MOGUĆE U 21. VEKU: KOMUNA JAČA OD DRŽAVE - PORODICA SVEŠTENIKA BATINAŠA, U KOJOJ JE PETORO DECE STARIH OD SEDAM DO 22 GODINE, ŽIVELA ODSEČENA OD SVETA

Hram strave - Pop ubica zabranio deci da idu u školu

Odbio čak 200 poziva da decu upiše u školu, išao zbog toga na sud i platio silne kazne, ali je ipak na kraju bilo po njegovom ....

Peranović je u Srbiji, u 21. veku, odbio čak 200 poziva da decu upiše u školu, išao je zbog toga i na sud i platio ko zna koliko kazni. Ipak, deca su rasla izolovana od sveta, osakaćena za ceo život, prepuštena samovolji oca koji im, kako Press saznaje, čak nije dozvoljavao ni da jedu meso i hranio ih je uglavnom pečurkama i još nekim povrćem.

Sveštenikov bliski prijatelj otkriva za Press da je on odluku da svoju decu ne pušta u školu pravdao nepoverenjem u naš obrazovni sistem koji, kako je govorio, ne štiti mlade ljude od lošeg društva i ostalih iskušenja.

Svoju decu nije tukao

- Bio je jači i od države i od policije u Loznici. Svakom drugom bi za tako nešto oduzeli decu, a njemu nije smeo svako ni da uruči poziv da deca krenu u školu. Njegova supruga Milanka je bila zadužena za obrazovanje dece. Ona je kupovala knjige i učila sa njima ono gradivo koje je za njihov uzrast. Milanka je, kao i Branislav, koji je rodom iz Teslića, inženjer agronomije. Deca su bila isključivo njena briga, a on se bavio štićenicima. Uveče kad dođe kući, ona mu je podnosila izveštaj o svemu što se tiče dece i kuće. Prema deci, koliko ja znam, nije bio nasilan, ali oni su ga se ipak bojali i njegova reč bila je za njih zakon - otkriva naš sagovornik.

On priznaje da već dugo zna da Peranović ima problem u ponašanju:

- Pitao sam ga zašto tuče štićenike, ali od njega sam uvek dobijao isti odgovor: „Batina je jedini lek za narkomana." Onda sam posle nekog vremena shvatio da on ima jaku sadističku crtu u karakteru.

Njemu se ispovedao - Raščinjeni vladika potvrdio za Press da je bio duhovni otac svešteniku iz Crne reke

Artemije: Moraju li batine, Peranoviću Peranović: Bez batina nema ni kampa

Raščinjeni vladika Artemije bio je duhovni otac Branislava Peranovića. On ga je ispovedao, savetovao i štitio otkriva za Press sveštenik J. G., koji je sa Peranovićem službovao u manastiru.

Raščinjeni vladika Artemije juče je potvrdio Pressu da je do 2009. godine bio duhovni otac Branislava Peranovića.

- Da, dolazio je kod mene i ispovedao se, može se reći da sam ja bio njegov duhovni otac. Nakon 2009. smo se ponekad sretali, ali nismo se sastajali, niti je dolazio kod mene. Znao sam šta radi u Crnoj reci, ali nisam znao kako to radi - rekao je Vladika za Press.

Sveštenik J. G. kaže da je Branislav Peranović mogao da radi šta hoće dok je Artemije bio episkop raško-prizrenski.

- Vladika Artemije i Peranović su imali jako blizak odnos. Episkop je u njega imao potpuno poverenje. Znao je za batinjanje štićenika u centru i sećam se da ga je nekoliko puta pitao:"Da li baš moraju batine, Peranoviću?" Na to mu je ovaj odgovarao: „Vladiko, ako nema batina, nema ni kampa." Onda bi Artemije samo odmahnuo rukom i razgovor na tu temu bi bio završen. Vladika ga je voleo zbog njegove harizme i načina na koji se ophodio prema ljudima pa mu je sve tolerisao - batinanje, motore, alkohol... - kaže naš sagovornik.

- Milanka je sedela kod kuće, a on je živeo svoj život. Znao je i da popije, naročito je voleo špricer. Branislav se uopšte nije ponašao kao pop, dok je Milanka prava popadija, iskreni vernik, potpuno posvećena deci i kući.

Ivan Alimpić, takođe bliski Peranovićev prijatelj, čija je kuća nedaleko od njegove, ima nešto drugačiju priču:

- Kompletna porodica je obrazovana. Žena mu je fakultetski obrazovana, radila je u zadruzi, a sada radi u jednoj osiguravajućoj kući. Deca su mu prepametna. Istina, nisu išla u državnu školu. Jedna ćerka mu je instruktor jahanja u Šapcu, dok je mali Vasilije muzički obrazovan. Ne možete da verujete kako to dete svira i peva - priča Alimpić.

Priseća se da je Peranovića upoznao u Banjaluci početkom devedesetih.

- Sećam se da je u jednom periodu u Radovašnici jeo gljive i šumske plodove i sedeo nad knjigom. To što pričaju da su mu deca odrasla na istoj hrani, moguće je u slučaju najstarijeg sina, jer je to bilo ratno vreme. Peranović je veliki humanista - kaže Alimpić, svestan ipak da je Peranović preterao:

- Ako ova čaša prima dva decilitra, u nju ne možete sipati pet. Verujem da je to bio splet nesrećnih okolnosti.

Tragedija koja se u ponedeljak dogodila u „Sretenju" podelila je i meštane Jadarske Lešnice, gde je Peranović živeo sa porodicom i držao Centar za odvikavanje.

- Žena mu je dolazila u prodavnicu. Jedan od sinova je stalno bio na motoru, a jedna ćerka je stalno jahala konja. On je retko kad komunicirao sa nama. Nismo birali mi njega, ni on nas - pričaju nam.

Sin svira u grupi „Obrnuta terapija"

Petar, 22-godišnji sin i najstarije dete Branislava Peranovića, basista je hard-kor grupe simboličnog imena „Obrnuta terapija". U jednoj od pesama, pod nazivom „Mrzim te", kao gost peva i sveštenikov mlađi sin Vasilije.
Prenosimo deo stihova iz jedne od nekoliko pesama ove grupe dostupnih na Jutjubu...

„Alfa i Omega, početak i kraj.
Tvoje oči su žar vatre
boga svemoćnog.
Ti znaš njihove radnje,
ti znaš gde oni stanuju,
ništa se ne može sakriti
da se ne može pronaći.
Tvoja apokalipsa je blizu,
lije iz truba anđela."

- Centar radi kao što vidite. Jutros je postavljen duhovnik. Zarubac je imao hepatitis C i uništenu jetru - rekli su nam Peranovićevi ljudi i onda nas zamolili da odemo.

Liturgija na imanju

Koliko smo mogli da vidimo, oni se nadaju da će centar nastaviti da radi. Od štićenika smo čuli da poste svake srede i petka i na liturgiju idu u malu crkvu na Peranovićevom porodičnom imanju, dva kilometra od centra. Otišli smo i do te kuće, ali su nas Peranovićevi sinovi zamolili da odemo:

- Ovo je velika tragedija za nas. Udaljite se, ovo je privatan posed - kratko su dobacili.

Podeljeno je i sveštenstvo u Šabačkoj eparhiji. Episkop šabački Lavrentije, pod čijim blagoslovom je centar „Sretenje" radio, privremeno je zabranio Peranoviću sveštenodejstvo do okončanja krivičnog postupka. Ali ima i onih koji i dalje podržavaju Peranovića.

- Otac Branislav je broj jedan što se tiče lečenja narkomana. Za ono što je on radio treba snage i volje, to ne može svako da podnese psihički. Pogledajte šta se sada dešava, imamo na slobodi 50 ljudi koji su se lečili kod Peranovića, a pitam se koliko će proći da nekome od njih održimo opelo - kaže šabački sveštenik Vojislav Petrović.

Više javno tužilaštvo u Šapcu juče je podnelo zahtev za pokretanje istrage protiv Peranovića. Delo koje mu se stavlja na teret okvalifikovano je kao teško ubistvo.  

Otac žrtve poručio: Goniću monstruma u mantiji dok sam živ

Peranović mi je ubio sina jedinca! Te kobne noći tukli su ga prvo Mrvica i Keba u prostorijama centra, onda u dvorištu, da bi ga na kraju odveli do sveštenika da ga dokrajči u njegovoj kući, rekao Miloš Zarubac iznad sinovljevog groba.

Nebojša Zarubac, koga je sveštenik Branislav Peranović ubio, sahranjen je juče u rodnom selu Batalage kod Koceljeve. Kako prenosi sajt Telegraf.rs, otac ubijenog Miloš Zarubac na sahrani je poručio da za smrt svog sina krivi sveštenika. On je rekao da postoje svedoci zločina i da će Peranovića goniti dok god za to ne bude kažnjen!

- Tukli su ga drvenom motkom i pajserom, nekoliko puta vraćali u svest, pa iznova tukli. Nasilnici su potom prali tragove - rekao je on.

Otac pokojnog narkomana navodi da Nebojša te noći kada je ubijen nije bio pod dejstvom narkotika, već da je od popa tražio da ga pusti kući.

- Javili su mi iz centra da mi je sin mrtav, rekli su da je došlo do svađe sa sveštenikom Branom, te da ga je pop u svađi slučajno udario - kaže on.

On dodaje da je i ranije bio zabrinut zbog metoda koje su u centru koristili, da je to rekao i Nebojšinoj majci, bivšoj supruzi Milici Lukić.

- Ali ona mi je tada rekla da je meni lako „jer nisam ga ja rodio" - kaže Miloš Zarubac.

Meštani pričaju da je ubijeni imao tri nevenčane supruge. Sa prvom, Natašom iz Valjeva, ima sina Nikolu (18), sa drugom, Vesnom iz Beograda, sina Uroša (16). U vanbračnoj zajednici sa Bojanom iz Valjeva, sa kojom je živeo poslednjih godinu, prema pretpostavkama njegove sestre Nevene dobio je trećeg sina u noći kada je ubijen.

Supruga Vesna je došla na sahranu sa sinom Urošem. Odevena u crninu, donela je cveće i Nebojšinom ocu Milošu Zarupcu izjavila saučešće, ali je fotografima odmah po ulasku u dvorišteodbrusila: „Bez slikanja!" i odbila da daje izjave. Sahrani nije prisustvovao niko od zaposlenih u Centru za odvikavanje. Miloš Zarubac je potvrdio da ga je supruga sveštenika Peranovića nazvala telefonom i pitala ga da li štićenici smeju da dođu.

- Rekao sam joj da mogu da dođu, ali da ja ne mogu da im garantujem bezbednost - tvrdi Miloš Zarubac.

Ekipa Pressa, Loznica/ Šabac/ Beograd